(Сарајево,  13. март 2020. године) – Једнодневна радионица на тему „Рјешавање предмета ратних злочина“ одржана 10.3. у Требињу. Радионицу је организовало Високо судско и тужилачко вијеће Босне и Херцеговине (ВСТВ БиХ) у оквиру пројекта „Изградња ефикасног правосуђа у служби грађана“ којег финансира Европска унија из програма претприступне помоћи Европске уније ИПА 2017.

Учесници радионице, судије и тужиоци који раде на рјешавању предмета ратних злочина, су дискутирали о подношењу имовинско-правних захтјева у предметима ратних злочина, кориштења доказа прибављених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ)  у поступку пред судовима у БиХ те начину подношења захтјева за међународну правну помоћ у предметима ратних злочина.

Радионицом је модерирао Драгомир Вукоје, судија суда БиХ и члан ВСТВ-а БиХ, док су излагачи стручних тема били Миланко Кајганић, тужилац Тужилаштва БиХ, Минка Крехо, судија Суда БиХ и Никола Сладоје, помоћник министра у оквиру Сектора на међународну правну помоћ Министарства правде БиХ.

Драгомир Вукоје, члан ВСТВ-а БиХ, је у уводном говору нагласио битност рјешавања неријешених предмета ратних злочина у што краћем временском периоду, обзиром да је то питање од великог значаја за придруживање БиХ европским интеграцијама.

Поред судије Вукоје, у уводном обраћању присутнима се обратио и Дрино Галичић, представник Делегације ЕУ у БиХ који је истакнуо значај препорука обухваћених у Мишљењу/Аналитичком извјештају Европске комисије о приступању БиХ европским интеграцијама и Извјештају стручњака о питањима владавине права у Босни и Херцеговини из 2019. године, а које се односе на рјешавање неријешених предмета ратних злочина у судовима и тужилаштвима у БиХ. У свом обраћању је посебно скренуо пажњу тужилаштвима да је веома битна њихова проактивна улога у процесуирању предмета ове врсте те да се број подигнутих оптужница пред судовима мора повећати како би се предмети ратних злочина што прије и завршавали. Истовремено, тужилаштва су дужна пазити и на квалитет доказа који знатно утичу и на квалитет оптужница. Поред тога, навео је и препоруку из Аналитичког извјештаја која позива Вијеће министара Босне и Херцеговине да у што скорије вријеме усвоји ревидирану Државну стратегију за рад на предметима ратних злочина.

На радионици су усвојени сљедећи закључци:

1 . Поздравља се и охрабрује проактивно коришћење института имовинско-правног захтјева у кривичном поступку у предметима ратних злочина од стране тужилаштава, јер то доприноси ефикасности и економичности кривичног поступка те, самим тим, и враћању повјерења грађана у правосуђе. Међутим, како би се учврстила гаранција да ће одлуке судова о досуђивању имовинско-правног захтјева бити извршиве, позивају се надлежни органи Босне и Херцеговине да испуне уговорене међународне обавезе које произилазе из Истанбулске конвенције коју је БиХ ратификовала и отпочну активности на успостављању фондова за обештећење жртава ратних злочина, а посебно жена жртава насиља. Испуњењем те обавезе Босна и Херцеговина ће бити у стању потврдити да се озбиљно припрема за отварање преговора у поглављу о правосуђу са Европском унијом.

2. Имајући у виду потребу задовољења принципа правде, још у току кривичног поступка, а с циљем достизања пуног стандарда правне сигурности, позива се Суд БиХ да донесе оријентационе смјернице за утврђивање износа нематеријалне штете, превасходно за поступке у предметима ратних злочина, злочина против човјечности и геноцида приликом доношења одлуке о имовинско правном захтјеву.

3. Ради ефикаснијег вођења кривичног поступка у предметима ратног злочина, злочина против човјечности и геноцида потребно је, како пред органима правосуђа на нивоу БиХ тако и на ентитетским судовима и тужилаштвима, користити утврђене чињенице из пресуда МКСЈ-а. Ово је нарочито важно због примјене начела економичности и ефикасности, интереса свједока уз обавезну оцјену свих доказа, а уз примјену правила једнакости странака у поступку и поштивање опћих начела Европске конвенције о људским правима о праву на фер и правично суђење.

4. Потребно је у свим предметима ратног злочина, злочина против човјечности и геноцида водити рачуна о томе да ли су свједоци свједочили пред МКСЈ и да ли су имали одређене мјере заштите. Уколико јесу, неопходно је строго поштивање мјера заштите утврђених од стране Хашког трибунала.

5. Приликом покретања процедуре у подношењу захтјева за међународну правну помоћ, неопходно је да судови и тужилаштва поштивају сљедеће битне елементе:

• консултирати релевантну конвенцију или билатерални уговор, уз навођење релевантног правног основа посебно у погледу замолнице, језика замолнице и начина комуницирања;
• утврдити приоритет примјене конвенције над билатералним уговором или обрнуто, изузев поступка екстрадиције при чему се приоритетно примјењује конвенција;
• водити рачуна о постојању реципроцитета како у недостатку уговора тако и код постојања уговора у вези са благовременим поступањем;
• захтјев је потребно упутити Сектору за међународну правну помоћ Министарства правде БиХ, уколико међународним уговором није другачије уређено и у тим случајевима се копија увијек доставља Министарству правде БиХ. 

За више информација молимо да се обратите Кабинету Предсједништва ВСТВ-а БиХ на телефон 033 707 570.

                                                                                                                                                -КРАЈ-