Предсједник Опћинског суда у Сарајеву, Дамир Батотић, у разговору за Вијести.ба говорио је о актуленостима унутар суда, потешкоћама с којима се носе, али и о будућим плановима за побољшање рада овог суда.

"Опћински суд у Сарајеву је највећи суд у БиХ и један је од највећих судова у цијелом региону Западног Балкана. Према правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста, ми бисмо требали имати 639 запослених, од чега би требало бити 101 редовни судија, 36 додатних судија, а по новом Правилнику, којем је сагласност дао ВСТВ БиХ те с обзиром да се институт додатних судија гаси с првим јануаром 2027. године, ми бисмо с тим датумом требали имати 137 редовних судија те 711 запослених, поручио је Батотић.

Истиче да суд тренутно има преко 500 запослених, од чега је 95 судија и то 87 редовних и осам додатних, док су финансијска средства обезбјеђена само за 111 судија, а што је далеко мање од онога што би требали имати по новом Правилнику о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста.

„Када је ријеч о раду суда, исти функционише и обавља своје дјелатности на пет различитих локација. То је свакако нешто што додатно усложњава пословање овог суда. Стварна надлежност суда је дефинисана различитим законима. Када је у питању мјесна надлежност, овдје се ради о провостепеном суду који обухвата подручје Кантона Сарајево. На том подручју се налазе сједишта кантоналних и федералних институција, јавних предузећа те дипломатско-конзуларних представништава и слично, а што свакако утјече на структуру предмета који се свакодневно запримају у овоме суду и којих други судови немају.
Основна мисија суда је досљедно спровођење принципа уставности и законитости, неовисно и транспарентно поступање у поступцима који се воде у суду, а што за посљедицу има поштивање основних људских права и ефикасност у остваривању тих права. Полазиште и исходиште свих циљева треба бити владавина права.

У том правцу, Батотић истиче да менаџмент суда улаже много труда како би суд био функционалан и модеран те како би се грађанима олакшало остваривање њихових права.

"Када говоримо о раду Зк уреда, у претходном периоду смо предузели низ активности како би суд био функционалнији те како бисмо грађанима олакшали остваривање њихових права. Раније су се у раним јутарњим сатима формирале колоне грађана које су чекале у реду ради остваривања својих права у ЗК уреду. Сада, када ујутро прођете поред зграде суда, односно шалтер сале Зк уреда, више нећете видјети те колоне.

Када је ријеч о раду Одјељења регистра за упис правних лица, предсједник је истакао да је поносан на увођење електронског уписника којим се омогућава странкама праћења предмета из надлежности Регистра.

"Када странка преда предмет у писарници Регистра, може путем Wеб странице суда или QР цода пратити динамику његовог рјешавања. Колико ми је познато, овакав начин праћења рјешавања предмета се тренутно примјењује искључиво у нашем суду“.

На питање о динамици рјешавања стечајних поступака на суду, с обзиром да се ради о предметима који су иначе хитне природе,  Батотић наглашава да Опћински суд у Сарајеву има специјализовано Привредно одјељење које се бави искључиво овом врстом предмета.
"Све судије Привредног одјељења раде стечајне предмете и истина је да имамо одређени број “великих стечајних поступака“ чија је динамика рјешавања сложенија, а што знатно утјече на дужину трајања поступака у односу на “мале“ стечајне поступке као што су нпр. они у којима нема стечајне масе те се исти брзо рјешавају.

Када је ријеч о дужини трајања судских поступака, а о овом проблему се често говори у јавности, предсједник суда говори да суд, односно судије, на почетку сваке године од ВСТВ-а БиХ добивају План рјешавања (старих) предмета, који су судије дужне реализовати током године. Реализација тог Плана утјече на оцјену сваког судије појединачно. Често дужина трајања поступака не овиси само о раду суда већ и о другим факторима попут пуномоћника странака у поступку, дојава о постављеним минско-експлозивним направа и сл.

Када је ријеч о проблемима у раду, свакако треба споменути и честе анонимне дојаве о постављеним минско-експлозивним направама  у Палати правде, а због којих је рад суда озбиљно угрожен. Само у овој години таквих је дојава било 12, а у претходној години 15 те је у том периоду било одгођено преко 3.300 рочишта.

„Опћински суд у Сарајеву се дужи период сусретао са проблемом анонимних дојава о постављеним минско-експлозивним направама у згради Суда. При томе се сваки пут потпуно обуставља рад суда до окончања контра-диверзионог прегледа просторија, упосленици су приморани напустити радна мјеста, отказује се велики број рочишта, а што у коначници има несагледиве посљедице на резултате рада суда, остварену норму судија, али и на материјалне издатке како суда тако и странака у поступку. Међутим, након подузимања одређених активности те захваљујући доброј сарадњи са Кантоналним тужилаштвом      КС, МУП-ом КС те Одјељењем судске полиције у КС, ситуација се по том питању знатно поправила“, нагласио је Батотић. 

Колико суду представља проблем недостатак судија који поступају у предметима и која је то институција која би Вама заправо требала омогућити потребан број судија?

"Нама увијек недостаје судија, односно стручних сарадника, и суд генерално има проблема са недостатком носилаца правосудних функција.

Наиме, Влада КС прије свега треба обезбиједити средства за одређени број судија који недостаје. На основу нашег захтјева, а након обезбијеђених средстава од стране Владе КС,  ВСТВ  БиХ врши избор носилаца правосудних функција на основу нашег захтјева. У овом тренутку ми имамо 95 судија. Од стране ВСТВ-а БиХ 21.12.2023. године је именовано 10 судија који ће са радом почети у другој половини јануара 2024. године. Тај број је још увијек недовољан јер имамо обезбијеђена средства за 111 судија. Дакле, ми не можемо имати више судија јер немамо средстава, а требали бисмо по систематизацији имати 137 судија. Да имамо те судије на располагању, резултати рада суда би били знатно бољи ", додаје.

На питање о којем износу се ради и колико је средстава потребно како би суд имао оптималан број судија, Батотић наводи да је тренутно проблем буџет суда јер је истим лимитирано и повећање броја судија. Осим тога,  када је у питању Опћински суд у Сарајеву, приједлог буџета за 2024. годину је мањи од буџета који је предложен од стране овог суда, а што ће свакако утјецати на активности које суд намјерава реализовати у наредној години.

Да ли се планирају неке активности у Зк уреду на начин као што је то тренутно у Регистру, добивање информација путем QР код и сл.?

"Наравно. Када је у питању Зк уред, ми смо у претходном периоду имали разговоре са партнерима са циљем успостављања система како би се грађанима омогућило да врше увиде у стање електронских земљишњих књига на неком дневном нивоу. Такођер, имали смо разне састанке с нотарима, надлежном порезном управом и они су исказали заинтересованост да им се омогући приступ електронској земљишној књизи, а што би им олакшало поступање у предметима које проводе", додао је.

Познато нам је да је Управа за индиректно опорезивање почела с примјеном електронског пописа у складу са законом. Да ли то планира или већ примјењује суд?

"Што се тиче електронског потписа, ускоро ће се почети примјењивати нови програм у Одјељењу регистра за упис правних лица. Пилот суд је био Опћински суд у Травнику. Наши упосленици ће добити могућност тог електронског потписати како би се неке ствари могле верификовати", поручио је.

На питање да ли има у плану дигитализацију процеса с обзиром да већ постоје судови у БиХ који примјењују ту праксу, Батотић одговара да је то у надлежности ВСТВ БиХ.

"Ми скенирамо документе које долазе у суд, а све што се односи на судске предмете, имамо у ЦМС систему, дакле у електронској форми“.  

Истиче да је управа суда уочила проблем са архивирањем списа те да суд посједује Архиву у главној згради као и још два простора у којима се налазе архивирани списи. Ријеч је о архивским просторима који су дислоцирани у односу на суд.  Само изнајмљивање простора за одлагање архивираних списа утјече на повећање трошкова, а исти се  повећавају из године у годину јер се број таквих предмета стално повећава те се самим тим и повећава потреба за додатним простором гдје би могли архивирати списе.  

“Представницима извршне власти у Кантону Сарајево смо предлагали систем дигитализације архиве“ пројекат  'Архива без папира', а који би се могао примјенити и на остале институције у Кантону Сарајево нарочито из разлога што ми, као што сам претходно казао, све податке из списа (новијих) имамо у електронској форми. С обзиром на наведено, данас нам за реконструкцију списа треба пет минута", нагласио је.

Често се судови у јавности доживљавају као да споро раде. Шта је одговор предсједника Опћинског суда на то. Је ли то само до судова?

"Перцепција јавности је таква каква јесте. Ми се трудимо и настојати ћемо да једнога дана будемо потпуно функционалан , модеран суд. Брзина рјешавања предмета зависи од различитих фактора. Ми и када донесемо одређену одлуку, имате поступке по редовним и ванредним правним лијековима и то грађанима дјелује јако дуго. Има ту сигурно и неких ствари које се могу побољшати и ми ћемо у наредном периоду настојати да радимо на томе, објашњава нам Батотић.

Јавност има дојам да за пропусте, немаре судија, нема адекватних санкција. Јавност има дојам да су то симболичне санкције? Како коментаришете то?

"Све везано за санкционисање судија је у надлежности Уреда дисциплинског тужитеља при ВСТВ-у БиХ.  Ја као предсједник суда те пријаве просљеђујем ВСТВ-у БИХ, али и сами грађани то често директно подносе тој институцији. Након тога те пријаве су предмет преиспитивања УДТ-а.
За крај смо питали предсједника на кога жели да апелује да се промјени стање у суду и које су то инстанце које могу помоћи да се то имплементира у будућности?

"Ми смо покренули различите процесе са циљем да  омогућимо грађанима владавину права те је исходиште тих процеса да правда буде не само квалитетна већ и благовремена", закључио је.