Осуђујућа правоснажна пресуда ради кривичног дјела "Напад на службено лице у вршењу службене дужности"

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ОСНОВНИ СУД У НОВОМ ГРАДУ

Број: 76 0 К 042931  26  К

Нови Град,  14.08.2026. године

У ИМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Основни суд у Новом Граду по судији Љиљани Шипка  уз судјеловање записничара  Љиљане Миљевић  у кривичном предмету против  оптуженог  Н.В., зв. „[...],“ син М. из Н.Г., заступан по браниоцу Гак Боривоју – адвокат из Новог Града, због  кривичног дјела „Напад на службено лице у вршењу службене дужности“ из члана  308 ст. 2  у стицају са кривичним дјелом „Оштећење и одузимање туђе ствари“ из члана 240 ст. 1а све у вези са чланом 56  Кривичног законика Републике (Сл. гласник РС број: 64/17, 15/21 и 73/23,  у даљем тексту: КЗ РС),  одлучујући по Оптужници Окружног  јавног тужилаштва Приједор бр. Т 22 0 КТ 0016473  22,  од дана 08.12.2025. године а након одржаног  главног претреса, рочишта ради разматрања изјаве о признању кривице и рочишта за изрицања кривичне санкције  дана 11.08.2026. године  у присуству   окружногјавног тужиоца  Матијаш Срђана, оптуженог и његовог браниоца,  донио је и јавно објавио дана  14.08.2026. године

П Р Е С У Д У

Н.В., зв. „[...],“, син М. и мајке Н.,   рођен  [...], .године у  Н.Г., по националности Србин, са мјестом пребивалишта Н.Г., ул. [...], број [...],, незапослен, ожењен, без дјеце, лошег имовног стања, неосуђиван,  држављанин БиХ,  ЈМБГ: [...],  

К Р И В   Ј Е

1. Дана 27.12.2021. године око  00,05 часова у Улици [...],, у Н.Г., у угоститељском објекту „[...],“гдје је боравио као гост започео свађу са својим оцем па када су присутни полицијски службеници оштећени Н.М.1 и полицијски службеник Н.М.2 рекли да се смире и престану са препирком осумњичени Н.В. им се обратио ријечима: „Шта ви хоћете, ја хоћу да се расправљам са својим оцем Мргудом?Ако вам смета разгулите из локала пичке једне “након чега му је полицијски службеник рекао да престане са ометањем и омаловажавањем полиције, да биисти замахнуо и десном руком затвореном песницом ударио оштећеног полицијског службеника Н.М.1 у главу наносећи му лаку тјелесну повреду у виду благог крвног подлива на десној страни лица након чега су га полицијски службеници ставили под контролу везивањем службеним лисицама и лишили слободе

Дакле, напао службено лице у вршењу службене дужности.

2. Дана 27.12.2021. године у Новом Граду након што је лишен слободе, због кривичног дјела „напад на службено лице у вршењу службене дужности“ из члана 308. став 2. Кривичног законика Републике Српске, на штету Н.М.1 и смјештен у полицијско возило марке и типа „[...],“, тип „[...],“, рег.ознака [...],, исти је у намјери да оштети службено возило снажно ударао ногама у задња врата возила наносећи на истима оштећења у виду разбијеног задњег стакла, те оштетио механизам браве и начинио оштећења у виду деформисања лима која се нису могла отворити те су припадници ватрогасне јединице морали отворити врата ради спровођења лица лишеног слободе у службене просторије причинивши штету у износу од 4.621,50КМ

Дакле, оштетио туђу покретну ствар.

Чиме је учинио кривично дјело „напад на службено лице у вршењу службене дужности“ из члана 308. став 2. Кривичног законика Републике Српске у стицају са кривичним дјелом „оштећење и одузимање туђе ствари“ из члана 240. став 1. КЗ РС, а све у вези са чланом 56. КЗ РС.

Па  се  оптуженом на основу   члана 308 ст. 2,  члана 240 ст. 1  у вези са чланом 56  КЗ РС  и  чланом 62 и 63   КЗ РС   и з р и ч е

УСЛОВНА ОСУДА

Са утврђеном казном затвора  у трајању од 8 (осам) мјесеци - за кривично дјело „Напад на службено лице у вршењу службене дужности“  из члана  308 ст. 2 КЗ РС и  казномзатвора у трајању од 3 (три) мјесеца - за кривично дјело  „оштећење и одузимање туђе ствари “ из члана  240 ст. 1 КЗ РС, а затим му суд у складу са чланом 56 ст. 2 тач. 3 КЗ РС изриче јединствену казну затвора у укупном трајању од 10 ( десет) мјесеци  и истовремено одређује да се  казна затвора  неће извршити уколико оптужени  у року од  2 (двије) године од дана правоснажности пресуде не учини  ново кривично дјело.

У складу са чл. 99 Закона о кривичном поступку оптужени се обавезује  на плаћање трошкова кривичног поступка у укупном износу од  350,00 КМ (   три стотине  педесет  конвертибилних марака)  које је   дужан   платитиу року од 3 (три) мјесеца од дана правоснажности пресуде под пријетњом принудног извршења.

У складу са чланом 108 ст. 1 и 3  Закона о кривичном поступку оптужени се обавезује да на име причињене материјалне штете на полицијском возилу марке и типа „[...],“,рег. ознака  [...],, власништво  МУП РС ПУ Приједор ПС Нови Град исплати новчани износ у висини  од 4.621,50 КМ, у року од 6 (шест) мјесеци  од дана правоснажности  пресуде,  док се оштећени Н.М.1 син Б. са имовинско правним  захтјевом упућују  напарнични поступак.

О б р а з л о ж е н ј е

Окружно јавно тужилаштво Приједор  својим актом број: Т 22 0 КТ 0016473 22,  од дана 08.12.2025. године   подигло је оптужницу против Н.В., зв. „[...],“ син М., због основане сумње  да  је учинио  кривично дјело „напад на службено лице у вршењу службене дужности“ из члана 308. став 2. Кривичног законика Републике Српске у стицају са кривичним дјелом „оштећење и одузимање туђе ствари“ из члана 240. став 1. КЗ РС  у вези са чланом 56 КЗ РС   на начин и  поближе описано  у чињеничном опису оптужнице.

Одлуком  суда од дана  19. 12. 2025.године суд је потврдио оптужницу у предмету број:  76 0 К 042931 25 Кпс, чиме је осумњичени добио статус оптуженог,   који се    на рочишту о изјашњењу о кривњи дана   18.02.2026. године  изјаснио  „нисам крив“за  кривична дјела која му   се оптужницом стављају  на терет, након  чега је суд заказао  главни претрес.

На рочишту одржаном дана 11.08.2026.године окружни јавни тужилац је након читања оптужнице измјенио чињенични опис оптужнице који се тиче времена извршења кривичног дјела на коју измјену оптужени и његов бранилац нису имали примједби с обзиром да је евидентно да се ради о штампарској грешци, имајући у виду доказе који поткрепљују оптужницу, док се оптужени изјаснио да је промјенио   свој став у погледу  изјаве о признању кривице,  те се изјаснио  „крив сам“за кривична дјела која му се оптужницом стављају   на терет.    

Имајући у виду напријед наведено суд је прекинуо рочиште за главни претрес   и наставио сарочиштем за разматрање изјаве о признању кривице,  на коме је саслушао оптуженог  и тужиоца,  те утврдио даје оптужени  изјаву о признању кривице дао добровољно, свјесно и с разумјевањем, укључујући и чињенице да се признањем кривице одриче од права на суђење, да је упознат  у погледу имовинско правног захтјева оштећених, као и о обавези плаћања трошкова кривичног поступка. Поред тога суд је утврдио  да оптужени на признање кривице није наговаран, нити му  је  шта нуђено или обећано већ да је признање кривице резултат чињенице да су тачни наводи из оптужнице и да је свјестан  свих посљедица које произилазе из признања кривице. 

На основу доказа  које је  предочило  тужилаштво а на које оптужени  није имао  примједби, суд је закључио да има довољно доказа којим се потврђује  да је оптужени  починио  кривична  дјела  која му  се оптужницом ставља ју на терет и то на основу: Записника о испитивању осумњиченог Н.В., ПУ Приједор, ПС Нови Град, број: [...], од дана 27.12.2021. године; Записника о саслушању свједока Н.М.1, ПУ Приједор, ПС Нови Град, број: [...], од дана 26.01.2022. године; Записника о саслушању свједока Н.М.2, ПУ Приједор, ПС Нови Град, број: [...], од дана 25.01.2022. године; Записника о саслушању свједока К.В., ПУ Приједор, ПС Нови Град, број: [...], од дана 29.12.2021. године; Записника о саслушању свједока Д.К., ПУ Приједор, ПС Нови Град, број: [...], од дана 29.12.2021. године;  Записника осаслушању свједока Б.К., ПУ Приједор, ПС Нови Град, број: [...], од дана 26.01.2022. године;  Записника о саслушању свједока М.Т., ПУ Приједор, ПС Нови Град, број: [...], од 09.03.2022. године уз фактуру о причињеној материјалној штети;  Записника о саслушању свједока Д.Р., ПУ Приједор, СКП, број: [...], од 02.02.2022.године;Записника о саслушању свједока М.К., ПУ Приједор, СКП, број: [...], од 02.02.2022. године;  Записника о саслушању свједока Г.К., ПУ Приједор, СКП, број: [...], од 03.02.2022.године;Записника о саслушању свједока М.В. , ПУ Приједор, СКП, број: [...],од 27.04.2022. године; Службене забиљешке, ПУ Приједор, ПС Нови Град, број: [...], од дана 03.02.2022. године; Службене забиљешке, ПС Нови Град, број: [...], од дана 27.12.2021. године; Службене забиљешке,ПС Нови Град, број: [...], од дана 27.12.2021. године; Записника о увиђају, ПУ Приједор, ПС Нови Град, број: 1 [...], од дана 27.12.2021. године; Патролног налога ПУ Приједор, ПС Нови Град, број: [...], на име Н.М. 1 и Н.М.2; Наредбе за вјештачењае, ОЈТ Приједор Т22 0 КТ 0016473 22 од дана 18.08.2025. године; Налаза ЈЗУ  Дом здравља Нови Град, служба СХП,  на име Н.М.1, број  [...], од 27.12.2021. године; Пријаве о озљеди ЈЗУ болница „Др Младен Стојановић“ број: [...], од 27.12.2021. године; Налаза и мишљење специјалисте ЈЗУ болница „Др Младен Стојановић“Приједор, пријемна хируршка амбуланта, број  [...], од 27.12.2021; Налаза вјештачења, ЈЗУ Завод за судску медицину РС, број: Т22 0 КТ 0016473 22 од 22.11.2025.године; Казненог  картона лица   на име Н.В.

Суд је цијенио све изведене доказе како појединачно тако и у њиховој међусобној вези, те је закључио да изведени докази нису у супротности са признањем кривице оптуженоги да се на основу изведених доказа на несумњив начин може закључити да је  оптужени Н.В., син М.  починио   кривично дјело „ напад на службено лице у вршењу службене дужности“  из члана 308 ст. 2   Кривичног законика РС    и кривично дјело „оштећења и одузимање туђе ствари“ из члана 240 ст. 1 КЗ РС, на начин и под околностима како је то поближе означено у чињеничном опису оптужнице.

Да је оптужени починио предметна  кривична дјела  на начин, под околностима, у вријеме и на мјесту како је то поближе наведено  у чињеничном опису оптужнице   произилази из  материјалних доказа – записника о саслушању  оштећеног  и свједока;записника о увиђају; медицинске документације ЈЗУ Дом здравља Нови Град на име Н.М.1 налаза и мишљења специјалиста ЈЗУ болница „Др. Младен Стојановић“ Приједор; Налаза вјештачења ЈЗУ завода за судску медицину; службених забиљешки из којих доказа неспорним произилази да је оптужени починио предметна кривична дјела.

Када је у питању виност оптуженог  као његов субјективни елеменат према учињеним кривичним дјелима  суд налази да је оптужени критичне прилике поступао са  директним умишљајем  јер је био свјестан својих радњи и  да усљед њиховог чињења могу наступити забрањене посљедице и хтио је њихово наступање. Оптужени је био свјестан да употребљава  физичку силу према полицијском службенику и да употребом силе могу наступити забрањене посљедице и да  употребом силе на полицијском службеном возилу  може  настатиштета,  али је и поред тога пристао на наступање  посљедица и то наношењем тјелесних повреда полицијском службенику и материјалне штете на полицијском возилу.    

Након што је суд закључио да је  оптужени изјаву о признању кривице дао  добровољно, свјесно и с разумјевањем укључујући и чињенице да се признањем кривице одриче од права на суђење као и обавеза у погледу имовинско правног захтјева оштећеног и трошкова кривичног поступка, те да тужилаштво има довољно доказа о томе да је  оптуженипочинио  кривична  дјелакоја му  се  оптужницом стављају на терет, суд је својим рјешењем прихватио изјаву о признању кривице оптуженог   јер суиспуњени сви законски услови за доношење такве одлуке, након чега је   у складу са чланом 245 ст. 2 Закона о кривичном поступку наставио поступак са претресом за изрицање кривично правне санкције,  на комесу се  окружни јавни  тужилац, бранилац оптуженог и оптужени изјаснили у погледу околности које утичу на одмјеравање кривично правне санкције, док је  на приједлог одбране изведен доказ  увидом и читањем у Извод из матичне књиге вјенчаних општине Нови Град од дана 10.08.2026.године.  

Окружни јавни тужилац је навео да на страни оптуженог налази отежавајућу околност која се односи на његову ранију осуђиваност и ако се не ради о истоврсном кривичном дјелу. Такођер наводи да  није измирио насталу штету и ако је од извршења кривичног дјела протекло шест година, док као олакшавајуће околности истиче да је оптужени у вријеме извршења кривичног дјела био млађе животне доби, да је исказао искрено кајање и упутио извињење оштећеном, да до данашњег дана није починио друго кривично дјело, те одлуку о санкцији препушта суду уз напомену да се оптужени обавеже на сношење трошкова кривичног поступка и да накнади материјалну штету насталу извршењем кривичног дјела описано у тачци 2 предметне оптужнице, а оштећени упути на парнични поступак.

Бранилац оптуженог  је навео да је оптужени признао кривична дјела која му се стављају на терет, да се извинуо присутним свједоцима, те да је спреман да се извини оштећеном Н.М.1, да је свјестан грешке коју је починио јер је у вријеме извршења кривичног дјела био млад, да је од истог протекло скоро пет година и да у међувремену није чинио друга кривична дјела, да је у међувремену закључио брак са супругом која ради у Ш., те је поднио захтјев за спајање породице и намјерава пронаћи запослење у Ш., што указује да је спреман да започне нови живот те заради новац како би исплатио штету полицијској станици а и Н.М.1, те предлаже суду да се оптуженом изрекне условна осуда и да се обавеже на плаћање штете полицијској станици у року од 10 мјесеци, док је оптужени навео да му је криво и  да је свјестан своје грешке због које се изузетно каје и да му се то неће поновити, те да је спреман да сноси посљедице, да се извинуо  Н.М.1 са  којим је сада у коректним односима,   да се то све десило јер је био под утицајем алкохола.

Приликом доношења одлуке о  врсти и висини санкције суд је  имао у виду све   околностиизнијете од стране тужиоца, браниоца оптуженог   и  оптуженог а које су од утицаја за  доношење одлуке о врсти и  висини санкције.  Од олакшавајућих околности суд је имао у виду чињеницу да је оптужени признао кривицу за кривична дјела која му се оптужницом стављају на терет,  чиме је допринио економичности и ефикасности поступка, да је свјестан почињених  кривичнихдјела и њихових  посљедица због чега се

искрено каје, да се има сматрати да је  раније  неосуђиван с обзиром да су се стекли услови за брисање раније осуде наведене у казненом картону, да се ради о лицу  млађе животне доби,   да је спреман да измири штету причињену на службеном полицијском возилу, док отежавајућих околности суд није нашао.

Имајући у виду напријед наведене околности, имовно стање оптуженог –  слабијег имовног стања, његове породичне прилике – породичан,  да је тренутно у фази спајања породица с обзиром да му супруга живи у иностранству, гдје  жели да отпутује и ради како би створио услове за накнаду штете оштећеним, његово понашање пред овим судом (коректан, дисциплинован), врсту и висину запријећене казне за предметна кривична дјела, као и законом прописане услове за изрицање условне осуде као упозоравајуће санкције, суд налази да  су у конкретном случају испуњени  законски услови прописани чланом 63 ст.1 и 3 КЗ РС, с обзиром на личност оптуженог  и околности под којим и због којих су  почињена кривична дјела, тј. да је оптужени у вријеме извршења кривичног дјела био млађе животне доби, да је кривична дјела учинио под утицајем алкохола, да у периоду од непуних пет година  након чињења ових  кривичних дјела није чинио нова кривична дјела и да се због истих каје,  а раније је осуђен  због кривичног дјела „договарање исхода такмичења“ из члана 239 ст. 1 у вези са чланом 49 и 50 Кривичног закона РС, која одлука је постала правоснажна дана 01.10.2019.године и стекли су се услови за брисање условне осуде прије него што је оптужени починио предметна кривична дјела, тако да се не може сматрати да је раније осуђиван, а не ради се ни о истоврсним кривичним дјелима. Поред тога оптужени се извинуо оштећеном полицијском служенику Н.М. 1 којим је тренутно у коректним односима, те је спреман да му надокнади штету као и штету причињену на возилу МУП-а РС коју није измирио  због  лошег имовног стања,  те је  оптуженом  изрекаоусловну осуду са утврђеном казном затвора у укупном трајању од   10 (десет) мјесеци,   са роком провјеравања у трајању од  двије  године,која се неће извршити под условом даоптужени у наведеном периоду од дана правоснажности пресуде не учини ново кривично дјело.

Суд је мишљења да је  у конкретном случају изречена казна адекватна тежини и природи почињених кривичних  дјела и степену одговорности оптуженог и околностима под којим су почињена кривична дјела,  те да нема мјеста изрицању новчане казне за кривично дјело из члана 240 ст. 1 КЗ РС, с обзиром  да би се изрицањем новчане казне утицало на  и овако   тежак  имовни статус оптуженог,  већ да ће се условном осудом  као упозоравајућом санкцијом  на оптуженог  превентивно дјеловати да у будуће не чини кривична дјела а тиме и утицати и на друге да не чине иста или слична кривична дјела чиме ће се постићи како специјална тако и генерална превенција и остварити сврха кажњавања.  

У складу са чл. 99 Закона о кривичном поступку оптужени се обавезује  на плаћање трошкова кривичног поступка у укупном износу од  350,00 КМ (  три стотине  педесет  конвертибилних марака)  а које чине: судски паушал у износу од 200,00 КМ и трошкови вјештачења тјелесних повреда  у износу од 150,00 КМ, које је оптужени дужан   платити  у року од 3 (три) мјесеца од дана правоснажности пресуде под пријетњом принудног извршења.

Будући да је на спис предмета уложен Предрачун за отклањање штете на полицијском службеном возилу на који оптужени није имао примједби, суд га је у складу са чланом  108 ст. 1 и 3Закона о кривичном поступку обавезао да на име причињене материјалне штете на полицијском возилу марке и типа „[...],“,  рег. ознака  [...],, власништво  МУП РС ПУ Приједор ПС Нови Град исплати новчани износ у висини од 4.621,50КМ, у року од 6 (шест) мјесеци  од дана правоснажности  пресуде којевријеме  је довољно за измирење предметне штете.

Имајући у виду да се оштећени – полицијски службеник Н.М.1, син Б.  није одазвао на позив суда, исти се у складу са чланом 108 ст.1  и 3 Закона о кривичном поступку  са имовинско правним  захтјевом упућују  напарнични поступак.

Записничар,                                                                                        С у д и ј а,

Љиљана Миљевић                                                                                Љиљана Шипка 

ПОУКА. Против ове пресуде дозвољена је жалба Окружном суду у Приједор у   року од 15 дана од дана пријема исте. Жалба се подноси путем овог суда у довољном броју примјерака.