- Радно вријеме
- Увјерења и потврде
- Овјере и преписи
- Земљишне књиге
- Пријем поште
- Разгледање списа
- Жалбе на судске одлуке
- Правна помоћ
- Медијација
Шта је медијација?
Медијација (лат. Медиаре – посриједовати) или посриједовање је алтернативни начин решавања конфликта који се обавља посриједовањем треће, неутралне стране у конфликту, са циљем да се постигне заједничко рјешење које би било прихваћено од свих сукобљених страна. Особе које посриједују у сукобу називају се медијатори / ке. Медијација ступа на сцену када конфликт између завађених страна толико нарасте да сукобљене стране нису способне да га разријеше самостално, већ је потребно да се укључи неко трећи. Медијација се заснива на проналажењу рјешења прихватљивог за све стране, усмјеравањем на интересе (потребе) сукобљених страна.
Полазна основа је да ће конфликт бити ријешен лакше и уз мање одрицања ако се у први план ставе интереси (потребе) страна у конфликту, а не питања моћи или права, односно конкретни циљеви. Улога медијатора / ке није у томе да понуди или наметне рјешења већ да отвори комуникацију између сукобљених страна и да им помогне у преиспитивању њихових идеја које воде ка рјешавању конфликта, а које би биле прихватљиве свим странама у сукобу. Медијација обезбјеђује сигурно место, које странама у сукобу омогућава да искажу своје потребе и осјећања, да испитају своје сумње и дилеме, да конструктивно разговарају, да размијене идеје и мишљења, да развијају и дефинишу споразуме, да испробају рјешења и уколико она не функционишу поправе их. Особе које учествовују у процесу медијације из њега излазиле оснажене, с тим што непосредно учествовање у изналажењу рјешења повећава преданост испуњењу постигнутог споразума.
Основни услови који морају бити испуњени да би се ушло у процес медијације су:
Полазна основа је да ће конфликт бити ријешен лакше и уз мање одрицања ако се у први план ставе интереси (потребе) страна у конфликту, а не питања моћи или права, односно конкретни циљеви. Улога медијатора / ке није у томе да понуди или наметне рјешења већ да отвори комуникацију између сукобљених страна и да им помогне у преиспитивању њихових идеја које воде ка рјешавању конфликта, а које би биле прихватљиве свим странама у сукобу. Медијација обезбјеђује сигурно место, које странама у сукобу омогућава да искажу своје потребе и осјећања, да испитају своје сумње и дилеме, да конструктивно разговарају, да размијене идеје и мишљења, да развијају и дефинишу споразуме, да испробају рјешења и уколико она не функционишу поправе их. Особе које учествовују у процесу медијације из њега излазиле оснажене, с тим што непосредно учествовање у изналажењу рјешења повећава преданост испуњењу постигнутог споразума.
Основни услови који морају бити испуњени да би се ушло у процес медијације су:
- Спремност и сагласнот да сукобљене стране у процес улазе добровољно и без притиска.
- Све стране у сукобу су сагласне са тим ко ће бити медијатор / ка.
- Процес мора бити непристрасан, тј. медијатор / ка не смије држати страну никоме од сукобљених.
- Процес мора бити повјерљив и сигуран (подразумијева физичку и емоционалну сигурност свих страна током медијације).
- Процес се мора јасно дефинисати (прави се договор ко, како и када излаже своје ставове).
- Процес се мора водити (медијатор / ка).
- Процес је флексибилан (омогућава нам да се бавимо различитим пробемима).
1521 ПРЕГЛЕДА
МедијацијаЛинкови
Удружење Медијатора БиХ
Пратећи документи
Закон о поступку медијације у БиХ
Медијација у правосудном систему
12.11.2009.
Увођење медијације у судски систем има за циљ да повећа
флексибилност у третману конфликта кроз могућност интервенције у разним
фазама сукоба, насупрот класичним приступима у судској процедури, који
увек долазе послије ескалације сукоба.
Медијација може да дјелује и превентивно и репаративно, тако што заинтересованим странама омогућава да самостално затраже процес медијације, прије него што конфликт ескалира до степена да су се странке обратиле суду, а репаративно када сукоб доспије у фазу која је оставила посљедице на обе стране, када су се оне већ обратиле судској инстанци ради доношења одлуке.
Медијација може да дјелује и превентивно и репаративно, тако што заинтересованим странама омогућава да самостално затраже процес медијације, прије него што конфликт ескалира до степена да су се странке обратиле суду, а репаративно када сукоб доспије у фазу која је оставила посљедице на обе стране, када су се оне већ обратиле судској инстанци ради доношења одлуке.
933 ПРЕГЛЕДА
Медијација у Опћинском суду у Бугојну
15.08.2008.
У Опћинском суду у Бугојну, као и Одјељењу суда у Јајцу до сада нити један спор није ријешем Медијацијом.
С обзиром на чињеницу да је Опћински суд у Бугојну, као Модел суд прихватио Медијацију као један од кључних стандарда очекујемо да ће у наредном периоду доћи до значајније примјене Закона о медијацији и у нашем суду.
Закони о парничном поступку прописују процедуре за медијацију и постизање нагодбе у предметима. Суд ће покренути програм идентификације врсте предмета у којима је могућа медијација или нагодба и увести праксу упућивања предмета на медијацију или нагодбу.
С обзиром на чињеницу да је Опћински суд у Бугојну, као Модел суд прихватио Медијацију као један од кључних стандарда очекујемо да ће у наредном периоду доћи до значајније примјене Закона о медијацији и у нашем суду.
Закони о парничном поступку прописују процедуре за медијацију и постизање нагодбе у предметима. Суд ће покренути програм идентификације врсте предмета у којима је могућа медијација или нагодба и увести праксу упућивања предмета на медијацију или нагодбу.
914 ПРЕГЛЕДА
- 1 - 3 / 3
- 1