Медијација је поступак у којем трећа неутрална особа (медијатор) помаже странкама у настојању да постигну обострано прихватљиво рјешење спора.

Медијатор успоставља и олакшава разговор између странака, како би оне постигле овај циљ. Медијатор не доноси одлуке о томе како ће спор бити ријешен.

У току процеса свака страна у спору може изнијети своје ставове, појаснити како тренутни спор утиче на њу, те какве би опције задовољиле њене интересе. Медијатор ће пажљиво слушати, усмјеравати странке да разговарају о кључним питањима, уочавати заједничка становишта и интересе странака и помагати странкама да на њима базирају свој договор.

Медијација је повољна за странке из слиједећих разлога:

• странке саме долазе до рјешења, што повећава опредјељеност за провођење договора
• мишљења и вриједности странака се уважавају
• медијација ствара позитивну атмосферу и помаже изградњи односа
• медијација је брза и ефикасна
• спор је могуће ријешити у току неколико дана или седмица
• медијација је јефтинија у односу на друге поступке рјешавања спорова
• информације изнесене у поступку медијације су повјерљиве
• искуства других земаља су показала да, чак иако странке не постигну споразум на медијацији, у каснијим фазама рјешавања спорова или у судском поступку лакше долазе до рјешења.

Основни принципи у поступку медијације су:

• Добровољност - Стране у спору добровољно покрећу поступак медијације и судјелују у постизању споразума.
• Повјерљивост - Поступак медијације је повјерљиве природе. Изјаве странака изнесене у поступку медијације не могу се без одобрења странака користити као доказ у било којем другом поступку.
• Једнакост странака - Странке у поступку медијације имају једнака права. Неутралност медијатора - Медијатор посредује на неутралан начин, без предрасуда у погледу странака и предмета спора.

Закон о поступку медијације се налази у Службени гласник БиХ, бр. 37/04