Осуђен за ратни злочин
Окружни суд у Добоју донио је дана 24.02.2021.
године пресуду којом је оптужени Станиша
Миљановић са боравиштем у Добоју, оглашен
кривим за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана
142. став 1. Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,
преузетог закона и осуђује на
казну затвора у трајању од по 2 (двије ) године и 6 (шест) мјесеци.
Оптужени Станиша Миљановић.са боравиштем у Добоју.
К Р И В ЈЕ
што је:
Кршећи
правила међународног права, садржана у члану 3. став 1 тачка а) Четврте
женевске конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата од 12.08.1949.
године и члану 13. став 2 у вези са чланом 4. став 1 и 2 тачка а) Допунског
протокола уз наведену конвенцију о заштити жртава немеђународних оружаних
сукоба од 08.06.1977. године (Протокол ИИ), за вријеме оружаног сукоба у Босни
и Херцеговини, између организованих оружаних снага Војске Републике Српске, с
једне стране и Армије БиХ и Хрватског вијећа обране, са друге стране, у
временском периоду од почетка мјесеца маја 1992. године до краја љета 1992.
године, као стражар у Окружном затвору у Добоју, физичким злостављањем према
цивилним лицима бошњачке и хрватске националности, а након њиховог привођења
са цијелог подручја општине Добој у Окружни затвор, наносио повреде тјелесног
интегритета на начин да је:
Средином мјесеца маја 1992. године,
нарушио тјелесни интегритет оштећеног
Хидић Ешефа, на начин да је у тренутку када су се затвореници враћали из
тоалета, из групе издвојио оштећеног,
одвео га у вешерај и истом задао више удараца палицом по глави и другим
дијеловима тијела.
Дана 08.06.1992.године наносио повреде
тјелесног интегритета оштећеном Мешић Суљи на начин да је дошао пред ћелију у
којој се Мешић налазио, те је истом наредио да провуче главу кроз мали
прозор на вратима ћелије, а затим га
ухватио за косу и задао више удараца у главу,
од чега је један ударац био и дршком ножа у предјелу чела, након чега је
откључао врата ћелије и ушао у ћелију,
а потом оштећеном задао два ударца- убода ножем и то један с предње
стране изнад срца према пазуху, а други ударац- убод у предјелу лијевог
бубрега, од чега је оштећени почео да
крвари, да би у периоду од 03.05.1992.године па до 05.10.1992.године још у
неколико наврата, тукао оштећеног
на начин да му прво нареди да провуче главу на шалтер од врата ћелије, гдје се доноси храна, потом га хватао рукама за косу и вукао,
а онда му задавао ударце по глави.
У временском периоду од мјесеца јуна
1992.године, па до краја љета
1992.године, у више наврата нарушавао
тјелесни интегритет оштећеног Ибраковић Шабана, на начин да је, сам или заједно са осталим чуварима, тукао
оштећеног дрвеном палицом по глави.
Неутврђеног дана у мјесецу јуну 1992.
године, у кругу затвора у Добоју, нарушио тјелесни интегритет оштећеном Јелеч
Стјепану, на начин да је оштећеног ошамарио
а након чега је истом запалио
одјело.
Неутврђеног дана током љета 1992.
године, дошао до ћелије у којој се налазио оштећени Типура Илија, наредио
оштећеном да дође до врата, а затим кроз решетку провукао руку и повукао истог
до решетки да је оштећени главом ударио о решетке, а након тога је извукао нож
и приближио до главе оштећеног, када су остали затвореници у ћелији одвојили
оштећеног од оптуженог, да би у још неколико наврата, сам или са другим
стражарима, тукао оштећеног задајући му ударце по цијелом тијелу.
Током љета 1992.године нарушавао
тјелесни интегритет оштећених Ковачевић Мустафе, Пиера Амера, Крџалић Хасана, и Шехић Омера
док су пролазили ходником у вц, на начин
да је Ковачевић Мустафу више пута ударио палицом по глави, Пиера Амера
ударио два до три пута отвореном шаком шамаром по глави и ногом два –три
пута шутнуо од позади, Крџалић Хасана у
више наврата ударао палицом, а Шехић Омера када је једне суботе дошао у затвор
прво питао” Зашто данас ниси отишао на посао”,
а Шехић му је одговорио “Нисам ја за то крив, нисте ме позвали”, након чега је дршком ножа ударио Шехић Омера
у предјелу носа сломивши му носну кост.
Током мјесеца јула 1992.године, у више
наврата нарушавао тјелесни интегритет оштећеног Шехић Изета, ударајући га
рукама, палицом и ногама по цијелом тијелу, а тачно неутврђеног дана у мјесецу
јулу 1992. године, након што га је
оштећени замолио да га пусти да оде у тоалет,
истог извео из ћелије и у ходнику лактом га ударио у лијеву страну
лица, избивши му том приликом два зуба, након чега га је пустио да оде у
тоалет, а по повратку оштећеном задао више удараца пиштољем по глави.
У временском периоду од мјесеца јула до
августа 1992. године, у више наврата нарушавао тјелесни интегритет оштећеног
Старчевић Рифата на начин да је истог тукао рукама по глави када су затвореници
извођени у круг затвора, да би и једне прилике када је оштећени требао да унесе
храну у ћелију истог ударао рукама по глави, лицу и потиљку.
Дакле,
за вријеме оружаног сукоба, кршећи правила међународног права, физичким
злостављањем према цивилном становништву нарушавао њихов тјелесни интегритет,
чиме је
починио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из
члана 142. став 1 Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике
Југославије, преузетог закона,
па га суд примјеном истог законског прописа и
члана 33, 38,
42. став 1. тачка 2. и 43. став 1. тачка 1. Кривичног закона
Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, преузетог закона
ОСУЂУЈЕ
НА КАЗНУ ЗАТВОРА У
ТРАЈАЊУ ОД 2 (ДВИЈЕ) ГОДИНЕ И 6 (ШЕСТ) МЈЕСЕЦИ
На основу члана 50.став 1.
Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, преузетог закона, оптуженом се у казну затвора
урачунава вријеме проведено у притвору почев од 30.01.2020.године до 29.05.2020.године.
На основу члана 99. став 4. Закона о
кривичном поступку Републике Српске оптужени се ослобађа у цијелости накнаде
трошкова кривичног поступка из члана
96.став 2. тачка а) до е) Закона о кривичном поступку Републике Српске који
падају на терет буџетских средстава, а
на основу члана 101. Закона о кривичном поступку Републике Српске нужни издаци
оптуженог и награда и нужни издаци његовог браниоца падају на терет буџетских средстава. О
висини трошкова суд ће донијети посебно
рјешење кад се ти подаци прибаве.
На основу члана 108. став 3.
Закона о кривичном поступку Републике Српске оштећени Мешић Суљо сходно постављеном имовинско правном захтјеву у цјелини се упућује на парнични
поступак, док остали оштећени и чланови њихових породица се упућују да имовинско правне захтјеве могу
остварити у парничном поступку.
Доношење
неправоснажне пресуде против Станише Миљановића са боравиштем у Добоју не значи да је та особа заиста и
одговорна за почињење кривичног дјела. Према принципу презумпције невиности,
свако се сматра невиним за кривично дјело, док се правоснажном пресудом не
утврди његова кривица.