Окружни суд у Бањалуци, Посебно одјељење за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала, је дана 23.2.2026. године, у предмету број 11 0 К 040004 26 К-п, објавио пресуду којом је оптужени Ђ. М. оглашен кривим што је починио кривично дјело давање мита из члана 320. став 1. Кривичног законика Републике Српске, па је суд оптуженог, на основу наведеног законског прописа, те прописа из одредби чланова 42. тачка 3), 43, 49, 50, 52, 53. став 4. и 54. став 1. тачка 7) Кривичног законика Републике Српске, осудио на новчану казну у износу од 1.500,00 КМ (једна хиљада и пет стотина конвертибилних марака), коју је оптужени дужан платити у року од једног мјесеца од дана правоснажности пресуде. 

Одређено је да уколико оптужени не плати новчану казну у остављеном року, суд ће наредити њено принудно извршење, а уколико новчана казна путем принудног извршења не буде наплаћена у року од једне године, суд ће донијети одлуку о замјени новчане казне казном затвора на начин да се 100,00 КМ замијени једним даном казне затвора. 

Уколико оптужени исплати само дио новчане казне, остатак ће се сразмјерно претворити у казну затвора, а ако оптужени исплати и остатак новчане казне, извршење казне затвора ће се обуставити. 

На основу члана 82. став 2. Кривичног законика Републике Српске, суд је оптуженом Ђ. М. изрекао мјеру безбједности одузимање предмета и то једне новчанице у апоену од 10,00 КМ и једне новчанице у апоену од 5,00 ЕУР, које се након правоснажности пресуде имају предати Министарству правде Републике Српске, Агенцији за управљање одузетом имовином.

Напомена:

Према принципу пресумпције невиности, свако се сматра невиним за кривично дјело док се правоснажном пресудом не утврди његова кривица. Против ове пресуде дозвољена је жалба Врховном суду Републике Српске, осим у погледу кривичноправне санкције.