ОПТУЖЕНИ Д.Т. ОСУЂЕН НА КАЗНУ ЗАТВОРА У ТРАЈАЊУ ОД 1 (ЈЕДНЕ) ГОДИНЕ ЗБОГ ИЗВРШЕНОГ КРИВИЧНОГ ДЈЕЛА ЗЛОУПОТРЕБА ПОВЈЕРЕЊА

Основни суд у Добоју донио је првостепену, осуђујућу и неправоснажну пресуду број 85 0 К 124755 25 К од 12.03.2026. године којом је Д.Т. (1985) огласио кривим због извршеног кривичног дјела злоупотреба повјерења из члана 234. став 3. у вези са ставом 1. Кривичног законика Републике Српске и за то дјело га осудио на казну затвора у трајању од 1 (једне) године.

Оптужени је оглашен кривим што је, у мјесецу септембру 2022. године у одређеном мјесту у граду Добоју, дошао до породичне куће оштећене Ш. С., рођене 1944. године, представљајући јој се као адвокат и говорећи јој да му је бака из Ритешића, а коју је оштећена познавала по презимену, напомињујући јој да заступа њене комшије које имају земљишне парцеле које граниче са њеном земљишном парцелом у поступку експропријације поводом изградње аутопута, којом приликом је од исте затражио доказе о власништву њене земљишне парцеле, при томе истој два пута поновио да је цјелокупни поступак експропријације неће ништа коштати, да њега за то плаћа држава те да она с плаћањем нема ништа, након чега му је оштећена предала доказе о власништву своје земљишне парцеле, да би потом сутрадан поново дошао до породичне куће оштећене и истој донио пуномоћ на потпис коју је оштећена потписала, након чега је дана 10.09.2022. године, након потписане пуномоћи од стране оштећене заступајући њене имовинске интересе злоупотријебио дата му овлаштења на начин да је противно ономе што се очекује од заступања дата овлаштења није користио у циљу заштите имовинских интереса лица које заступа, већ у намјери да тиме прибави себи имовинску корист већу од 20.000,00 КМ, супротно одредбама члана 15. став 2 и члана 25. став 1 и став 2. Закона о адвокатури Републике Српске, („Службени гласник Републике Српске“ број 80/2015, у вези са чланом 2-тарифни број 2 Тарифе о наградама и накнади трошкова за рад адвоката, („Службени гласник Републике Српске“ број 68/05), у својству адвоката-даваоца услуге у адвокатској канцеларији која се налази у Добоју, потписао уговор о заступању и висини накнаде у којем се наводи да је исти закључен са Ш. С. као примаоцем услуге, а који уговор је потписала њена кћерка М. С. потписујући се као Ш. С., којим уговором је у члану 1 прописано да предмет уговора чини пружање адвокатске услуге у поступку остваривања права на експроприсаним непокретностима по члану 11 Закона о експропријацији и то к.ч. 1935/1 Тукови, њива друге класе, површине 3648 м² уписаној у ПЛ број 1613 КО Кожухе, а чланом 3 истог уговора прописано да је прималац услуге сагласан да му се на име накнаде за експроприсане његове непокретности из члана 1 исплати правична новчана накнада у износу од 10.000,00 КМ, те да је прималац услуге сагласан да давалац услуге има право на сву разлику коју постигне преко наведеног износа, иако је знао да вриједност предметне непокретности је вишеструко већа од 10.000,00 КМ, јер је у другим судским поступцима пред Основним судом у Добоју у којима је заступао лица у вези са експропријацијом непокретности за изградњу аутопута на подручју Добоја, рјешењима Основног суда у Добоју након извршених вјештачења истим лицима одређивана новчана накнада у износима од по 12,00 КМ за 1м² у поступку број 85 0 В 101210 21 В, 11,50 КМ по 1м² у поступку број 85 0 В 100953 21 В, 12,00 КМ по 1м² у поступку број 85 0 В 100929 21 В, којом приликом је након правоснажности рјешења Основног суда у Добоју број 85 0 В 114011 23 В од 15.06.2023. године, којим се обавезује Републике Српска, као корисник експропријације на име правичне накнаде за експроприсане непокретности, ранијем власнику Ш. С. уплати износ од 35.750,40 КМ уплатом на рачун пуномоћника предлагача Т. Д., на рачун М. С. дана 12.07.2023. године уплатио новчани износ од 10.000,00 КМ а разлику задржао за себе, што му је и био циљ, дакле, као адвокат заступајући имовинске интересе неког лица злоупотријебио дата му овлаштења у намјери да тиме прибави себи имовинску корист, а имовинска корист износи преко 20.000,00 КМ,

Оптужени је на основу члана 99. став 1. ЗКП РС обавезан на плаћање трошкова кривичног поступка у износу од 150,00 КМ у року од 90 дана од дана правоснажности пресуде, док је на основу члана 108. став 3. ЗКП РС оптужени обавезан да на име имовинскоправног захтјева оштећеној исплати износ од 25.750,40 КМ у року од 90 дана од дана правоснажности пресуде док је оштећена са преосталим дијелом имовинскоправног захтјева упућена на парнични поступак.

Приликом читања садржаја информације потребно је имати у виду да се свако сматра невиним за кривично дјело док се правоснажном пресудом суда не утврди његова кривица.