БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ОСНОВНИ СУД У НОВОМ ГРАДУ                                                                                                     

Број: 76 0 К 0 37905 23 К

Нови Град, 01.03.2024. године

У ИМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ !

Основни суд у Новом Граду, по судији Ђ. М. уз судјеловање записничара Д. Н., у кривичном предмету против оптуженог К. М. звани „......“ син Д. из СР Њ., ради кривичног дјела фалсификовање исправе из члана 347 став 2 Кривичног законика РС, одлучујући поводом оптужнице Окружног јавног тужилаштва у Приједору број Т22 0 КТ 0014022 20 од 20.07.2023.године, након дана 20.02.2024.године одржаног рочишта ради разматрања изјаве о признању кривње и претреса за изрицање кривично правне санкције, уз присуство окружног јавног тужиоца З. С. и оптуженог К. М. као и његовог браниоца адвоката Ј. А., донио је и јавно објавио дана 01.03.2024.године сљедећу:

П Р Е С У Д У

ОПТУЖЕНИ К. М. звани „…..“ син Д. и мајке М. рођене К. рођен ........године у С., настањен у ………… .. , Њ., са боравиштем у ул.…………, Н., општина К., по националности …….., држављанин ….., по занимању аутомеханичар, незапослен, живи у ванбрачној заједници, писмен са завршеном ССС, по властитој изјави доброг имовног стања, ЈМБ ………………, неосуђиван.

К Р И В    Ј Е

Што је :

Дана 04.01.2020. године у мјесту Б., сектор ...., општина Н. Г., на дијелу магистралног пута Б. К. – Н.  Г., приликом вршења контроле Јединице граничне полиције Д., службеницима Граничне полиције као праве дао на увид возачку дозволу РХ, број ...........  издату од стране ПУ Ш.- К., са важењем од ........2018. године до .......2028. године,  као и личну карту – особну исказницу РХ, број ........ издату од стране ПУ Ш.-К., са важењем од .......2018. године до ......2023. године, обе исправе на име Ш. М., иако је знао да су наведене јавне исправе фалсификоване, јер исте нису садржавале све заштитне елементе и технике штампања као оригинални документи, приликом којег прегледа са микроскопом и регулом је утврђено да позадинска штампа „оффсет“ није оригинална, тј. да је урађена неком другом техником принтања,, док заштитни елементи нису урађени техникама штампања или ласерског гравирања као код оригиналних докумената, а којим провјерама је установљено да серијски бројеви личне карте и возачке дозволе не припадају подацима лица које се налази на наведеним документима, те да лице са тим подацима не постоји у евиденцији код полицијских органа МУП-а РХ.

Дакле, лажну јавну исправу употријебио као праву. 

Чиме је, починио кривично дјело „фалсификовање исправе“ из члана 347. став 2. Кривичног законика Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ број 64/17, у даљем тексту: КЗ РС).  

Па се примјеном наведених законских одредаба као и одредаба члана 62 и 63 Кривичног законика РС, оптуженом изриче

УСЛОВНА ОСУДА

Којом се за почињено кривично дјело утврђује казна затвора у трајању од 1 (једне) године, с тим што се иста неће извршити ако оптужени у року од 2 (двије) године рачунајући од дана правоснажности пресуде не учини ново кривично дјело.

У складу са чланом 99 ЗКП РС оптужени К. М. дужан је платити трошкове кривичног поступка у износу од 150,00 КМ, све у року од 30 дана по правоснажности пресуде, под пријетњом принудног извршења.