БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

РЕПУБЛИКА СРПСКА

ОСНОВНИ СУД У БАЊАЛУЦИ

Број: 71 0 К 292299 18 К

Дана, 26.11.2020. године

У ИМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Основни суд у Бањалуци, судија Зоран Милојица,  уз учешће записничара Маријане  Бунић, у кривичном поступку против оптуженог Ј. М., сина С., из Б., улица Г. …, због кривичног дјела крађа из члана 224 став 1 Кривичног законика Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број 64/17), у даљем тексту: КЗ РС по оптужници Окружног јавног тужилаштва број Т13 0 КТ 0044752 18 од 19.09.2018. године, измијењеној на главном претресу,  након јавног и усменог главног претреса, одржаног дана 26.11.2020. године, у присуству оптуженог Ј. М., браниоца оптуженог Саше Лаботића, адвоката из Бањалуке и окружног јавног тужиоца Окружног јавног тужилаштва Бањалука, Синише Марковића, на основу члана 239 Закона о кривичном поступку Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“ бр. 53/12, 91/17 и 66/18) – у даљем тексту ЗКП, дана 26.11.2020. године донио је и јавно објавио сљедећу:

ПРЕСУДУ

ОПТУЖЕНИ  Ј. М., зв. „Ј.“, сина С. М. и И. рођене Х., рођен 31.01.1974. године у Б., стално настањен Б., улица Г. …, без занимања и запослења, неожењен, по националности Бошњак, држављанин РС/БиХ, раније вишеструко осуђиван, против њега се води кривични поступак у Федерацији БиХ за кривично дјело Крађа, ЈМБГ …,

На основу члана 298 став 1 тачка в) Закона о кривичном поступку Републике Српске

ОСЛОБАЂА СЕ ОД ОПТУЖБЕ

Да је:

Дана 09.07.2018. године, око 19,00 часова, у Б., у улици П. К. бр. …, у намјери прибављања противправне имовинске користи, ушао у откључану кућу оштећеног В. М., те искористио непажњу укућана и из дневног боравка узео и присвојио црну торбицу у којој се налазио мобилни телефон, лична документа, штедне књижице, банковне картице, свеукупне вриједности око 200,00 КМ, власништво В. М., док је из ходника из торбе оштећене В. М. узео и присвојио њен новчаник у којем се налазила лична карта, возачка дозвола, кредитне картице и ситан новац, свеукупне вриједности око 60,00 КМ, а затим се са отуђеним предметима удаљио са лица мјеста;

Чиме би починио кривично дјело крађа из члана 224 став 1 Кривичног законика Републике Српске.

На основу члана 100 став 1 ЗКП трошкови кривичног поступка из чл. 96. ст. 2. тачке а) до ђ) ЗКП, као и нужни издаци оптуженог и нужни издаци и награда његовог браниоца, падају на терет буџетских средстава.

Образложење

Окружно јавно тужилаштво Бањалука је дана 19.09.2018. године подигло оптужницу број Т13 0 КТ … против оптуженог Ј. М., којом му је стављено на терет извршење кривичног дјела крађе из члана 224 став 1 Кривичног законика Републике Српске, на начин како је то ближе описано у самој оптужници. Предметна оптужница потврђена је од стране судије за претходно саслушање овог суда рјешењем број 71 0 К 292299 18 Кпс дана 03.10.2018. године.

На рочишту одржаном ради изјашњења о кривици дана 23.10.2018. године оптужени је негирао кривицу за предметно кривично дјело, те је предмет прослијеђен другом судији ради заказивања главног претреса.

Главни претрес у овом предмету одржан је дана 26.11.2020. године.

У току главног претреса, а на приједлог тужилаштва изведени су сљедећи докази: саслушање свједока М. В., М.В. и М. З. а од доказа објективне природе окружно јавно тужилаштво је извело сљедеће доказе: Записник о саслушању свједока В. М., МУП ПУ Б., Сектор полиције, ПС Б. – Л., број 13-01/3-1012/18 од 11.07.2018. године, записник о препознавању лица МУП ПУ Б., Сектор полиције, ПС Б.–Л. број 13-01/3-1023/18 од 11.07.2018. године, службена забиљешка МУП ПУ Б., Сектор полиције, ПС Б.-Л., број 13-01/3-1024/18 од 11.07.2018. године и извод из казнене евиденције на име осумњиченог М. Ј., МУП Пу Б. СКП Одјељење за општи криминалитет, број 13-02/1-4-234-664/17 од 16.07.2017. године

На приједлог одбране на главном претресу није било изведених  доказа.

Након изведених доказа окружни јавни тужилац је измијенио чињенични опис оптужнице, на начин како је то наведено у изреци ове пресуде.

Суд је одбио приједлог тужилаштва да се изведе као доказ исказ из истраге З. М. дат у ПС Б.- Л. у својству осумњиченог на записник број 13-01/3-1042/18 од 12.07.2018. године сматрајући да је тужилаштво имало прилику да саслуша овог М. З. у својству свједока у току истраге, да је овај свједок предложен од стране тужилаштва у оптужници као свједок и да предметни записник није био наведен у попису доказа, а будући да је свједок М. З. исказ у истрази дао у својству осумњиченог, у ком својству је имао загарантована шира права од права свједока, те исти није поучен о својим правима која има у случају да се саслушава у својству свједока.

Окружни јавни тужилац је у завршној ријечи навео да је тужилаштво изведеним доказима доказало да је управо оптужени ушао у кућу оштећеног В. М. из које је из дневног боравка узео његову торбицу са личним документима и телефоном али у којој није било новца док је из ходника узео и новчаник из торбе оштећене В. М.. Ове чињенице су потврђене како исказима оштећених тако и изјавом З. М. који је потврдио да је заједно са оптуженим вратио новчаник и личне документе оштећенима али без мобилног телефона, штедних књижица као и другог ситног новца који су се налазили у новчанику од В. М.. Имајући у виду да су предмети отуђени и враћени у јако блиском просторном и временском оквиру, тужилаштво сматра да је дјело управо извршио оптужени. Тужилаштво предлаже да се исти прогласи кривим, казни по закону и да му се изрекне безусловна санкција имајући у виду његову ранију осуђиваност.

Бранилац оптуженог је у завршној ријечи указао на непотпуност истраге коју тужилац покушава да спроведе на главном претресу па се тако позивају и саслушавају свједоци  В. М. и З. М. на околност извршења кривичног дјела који у истрази уопште нису саслушавани као свједоци. Бранилац наводи да је В. М. саслушана само на околност препознавања предмета који су јој враћени, да је на главном претресу изјавила да је торба била ван њеног вида у периоду између 15,00 часова и 18,00 часова да је од тренутка уочавања да нема ствари до тренутка када су им враћене ствари прошло 20-ак минута али не и када су им отуђене ствари што указује на сумњу да није исправан став тужилаштва да је прошло 15-ак минута од отуђења до враћања ствари. Бранилац указује да је једина кривица оптуженог што је он ту торбу вратио и био почашћен као проналазач с обзиром да су нађена лична документа. Што се тиче свједока З. М.он је у својој изјави на главном претресу рекао да се он и оптужени Ј. знају из парка гдје се друже и заједно пију. Даље, бранилац указује и на исказ свједока оштећеног М. В. који је рекао да није видио ко је отуђио ствари, да је навео у више наврата да он сумња да су то урадили мали Роми који туда ходају, долазе на врата да моле за неке ствари, што значи да нису ни у једном тренутку ни В. М. нити В. М. изразили сумњу да је њима оптужени ишта отуђио нити га је ко видио. Бранилац закључује да тужилаштво није ниједан доказ извело који говори у прилог томе да је било ко видио оптуженог нити чак у близини куће породице В. за вријеме извршења кривичног дјела а заснивати његову кривицу на чињеници да је он вратио ствари је превише да би се то могло звати и индиција. Што се тиче претходне осуђиваности бранилац указује суду да, вјероватно због грешке органа управе који води евиденцију, наведене казне нису обрисане из казнене евиденције а све су стекле услов за брисање, те да суд приликом одмјеравања казне ако нађе да је оптужени крив узме у обзир да оптужени није раније осуђиван и да је врло лошег имовног стања. На крају, бранилац се осврнуо и на промјену оптужнице од стране тужилаштва наводећи да се њеном измјеном ставља на терет оптуженом тежа квалификација кривичног дјела, односно кривично дјело из члана 224 став 1 КЗ РС чиме тужилаштво излази из оквира оптужнице у којој је оптуженог теретило за кривично дјело из члана 224 став 2 КЗ РС и предлаже да суд оптуженог ослободи кривице јер нема довољно доказа да је извршио кривично дјело.

Оптужени у завршној ријечи наводи да је истина да је нашао нестале ствари у контењеру, да је заједно са М. З. вратио нађене ствари у нади да ће бити почашћени што је оштећена М.В. и урадила, захвалила им се и дала 30 КМ. Даље, оптужени наводи да није ни знао гдје се налази улица П. К. у којој се десила крађа и изјављује да није крив.  

Након што је извео наведене доказе, цијенећи сваки доказ како појединачно, тако и у вези са осталим доказима, суд је одлучио као у изреци пресуде из следећих разлога, а  сходно одредби члана 295. став 2. ЗКП-а:

Свједок оштећени М. В. је на главном претресу одржаном дана 26.11.2020. године изјавио да су тог дана када се десила крађа улазна врата од куће била отворена, док је спавао у дневној соби са стола му је нестала торбица, да је кћеркина торба била у ходнику и да је из њене торбе нестао новчаник. Посумњао је на дјецу ромске националности јер су они знали да наврате и траже марку двије. Истог дана је отишао у ПС Б. – Л. да пријави шта се догодило, а у међувремену су до његове куће у којој је била његова кћерка М. навратили оптужени и још једно лице, вратили су торбицу и новчаник који су нашли у контењеру али без мобилног телефона, штедних књижица, кредитних картица и ситног новца, а М. им је у знак захвалности због враћених докумената дала 20-30 КМ. Свједок М. В. наводи да је вриједност ствари које су му враћене и које су одузете око 200 КМ, да оптуженог никада није видио и не тражи одштету нити да се кривично гони оптужени.

Свједок оштећена М. В. у свом исказу који је дат на главном претресу одржаном дана  26.11.2020. године наводи да су тог дана били у кући она и њен отац М. В., да су улазна врата била откључана и да је била на спрату тако да није ништа чула. Ствари је оставила око 15,00 часова, а примјетили су да их нема око 18,00 часова и тада је М. В. отишао да пријави крађу у ПС Б. – Л.. У међувремену су оптужени и још једно лице дошли да врате нађене ствари. М. Вв их је у знак захвалности почастила са 20-30КМ. Из њеног новчаника нестали су ситан новац и кредитне картице. У полицијској станици је вршила радњу препознавања. Оштећена наводи да је од тренутка примјећивања да су нестале ствари до тренутка када су ствари враћене прошло око 20-ак минута. Вриједност несталих ствари је око 50-60 КМ, али оштећена М. В.не тражи накнаду штете.

Свједок М. З. на главном претресу наводи да се са оптуженим Ј. познаје већ неколико година из парка. Тог дана када се десила крађа, М. је био у парку када му је оптужени пришао и рекао да је нашао торбицу и новчаник у контејнеру. Питали су таксисту гдје се налазила улица П. К. да нађене ствари врате с намјером да ће бити почашћени од стране оштећених лица. Контејнер у коме су нађене нестале ствари удаљен је од парка око 500 метара а од куће породице В. 5-10 минута хода. Када су нашли кућу, изашла је жена која им се захвалила и почастила их што су јој нашли и вратили нестале ствари.

Исказе свједока М. В., М. В. и М. З. суд је прихватио у цјелости с обзиром да су наведени искази на главном претресу у међусобној сагласности, те су од стране суда оцијењени као истинити, а исти су у сагласности са осталим изведеним доказима на главном претресу првенствено са записником о саслушању свједока В. М., МУП ПУ Б., Сектор полиције, ПС Б. – Л., број 13-01/3-1012/18 од 11.07.2018. године.

На основу записника о препознавању лица МУП ПУ Б., Сектор полиције, ПС Б.–Л. број 13-01/3-1023/18 од 11.07.2018. године суд је утврдио да је оштећеној М. В., а на основу наредбе о спровођењу истраге надлежног ОЈТ у кривичној ствари против Ј. М., због кривичног дјела крађа из члана 224 став 1 КЗРС  показано пет фотографија лица након чега је она препознала Ј. М., а на основу исказа свједока М. В. са главног претреса суд је утврдио да је овај свједок препознала оптуженог М. као лице које јој је вратило новчаник и документе који су њој и њеном оцу тог дана отуђени из куће.

На основу службене забиљешке број 13-01/3-1024/18 од 11.07.2018. године утврђено је да дана 11.07.2018. године око 8,00 часова у просторије ПС Б.-Л. обратио се В. М. да пријави да је дана 09.07.2018. године око 19,00 часова из његове куће у улици П. К. број 119 Бањалука украдена торбица и новчаник. О свему је обавијештен дана 11.07.2018. године у 12,00 часова надлежни окружни јавни тужилац.

Из извода из казнене евиденције на име осумњиченог М. Ј., МУП Пу Б. СКП Одјељење за општи криминалитет, број 13-02/1-4-234-664/17 од 16.07.2017. године утврђено је да је оптужени Ј. М. вишеструко осуђиван.

Одредбом члана 224 ст 1 КЗРС прописано је да „ ко одузме туђу покретну ствар у намјери да је противправно присвоји, казниће се новчаном казном или казном затвора до три године “ .

На основу свега претходно наведеног суд није могао утврдити да је оптужени починио кривично дјело крађа које му се предметном оптужницом ставља на терет, а како је у истој и описано. Из изведених доказа суд је утврдио да је на адреси П. К. број ... Б. дана 09.07.2018. године непознато лице искористило непажњу укућана и да је у периоду од 15,00 до 18,00 часова узело из ходника новчаник М. В. и из дневне собе торбицу М. В. те након што је узело вредније ствари односно штедне књижице, мобилни телефон и новац, торбицу и новчаник бацило у контењер у близини куће. Оптужени Ј. М. је те одбачене ствари нашао у контењеру и заједно са М. З. вратио на наведену адресу са намјером да ће бити почашћени од стране оштећених лица због проналаска личних докумената.

Окружно јавно тужилаштво није извело нити један доказ који говори у прилог томе да је управо оптужени ушао у кућу породице В. те из ходника из торбе М. В. противправно отуђио новчаник, а из дневне собе торбицу која је у власништву М. В.. Дакле, није изведен нити један доказ из којег је видљиво да је, како то стоји у оптужници, оптужени власницима узео наведене ствари. Оштећени М. В. је изјавио на главном претресу да никада није видио оптуженог у близини куће. Из изеведених доказа на главном претресу суд је утврдио да је предметно кривично дјело извршено на штету оштећених В., те да су им отуђене покретне ствари које су наведене у диспозитиву оптужнице, али из изведених доказа суд није могао утврдити да је наведене радње извршио оптужени.

Даље, Окружно јавно тужилаштво Бањалука у чињеничном опису оптужнице није навело битна обиљежја кривичног дјела крађе из члана 224 ст. 1 КЗ РС, па се тако у чињеничном опису оптужнице не наводи да је оптужени у одузео туђу покретну ствар у намјери да је противправно присвоји, која намјера противправног присвајања је битно обиљежје кривичног дјела крађе.

                  Сљедом наведеног, овај суд је у складу са начелом „ин дубио про рео“ прописаним чланом 3 ставом 2 ЗКП-а, закључио да Окружно јавно тужилаштво Бањалука није изван сваке разумне сумње доказало да је оптужени Ј. М. учинио кривично дјело крађа из члана 224 став 1 КЗ РС, које му се ставља на терет, на начин како је то описано у оптужници ОЈТ Бањалука бр. Т13 0 КТ … од 19.09.2018. године измијењеној на главном претресу, због чега га је на основу одредбе члана 298 став 1 тачка в) ЗКП-а ослободио од оптужбе, као што је наведено у изреци ове пресуде.

Суд није одлучивао о имовинскоправном захтјеву, с обзиром да такав захтјев оштећени нису истакли у току главног претреса, иако су били поучени о правима у вези имовинскоправног захтјева.

Одлука о трошковима кривичног поступка темељи се на одредби члана 100 став 1 ЗКП-а, којом је прописано да када суд донесе пресуду којом се оптужени ослобађа од оптужбе трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава.

Записничар                                                                                                         Судија

Маријана Бунић                                                                                  Зоран Милојица

ПРАВНА ПОУКА:

Против ове пресуде дозвољена је жалба Окружном суду Бањалука, путем овог суда, у року од 15 дана од дана пријема пресуде.