Поступак признавања страних судских и страних арбитражних одлука покреће се приједлогом овлаштеног субјекта (странка у поступку, или њен универзални или сингуларни насљедник).
Закон о рјешавању сукоба закона са прописима других земаља у одређеним односима изричито предвиђа да је признавање одлуке страног суда у статусним стварима овлаштен тражити свако ко за то има правни интерес, дакле и особе које нису биле странке у поступку, односно субјекти на које се одлука непосредно не односи.
Уставно правило које се мора непосредно и примарно примјењивати у свим поступцима је да се сваком мора омогучити да учествује у поступку у коме се одлучује о његовим правима, а само се право на жалбу може надомјестити неким другим правним средством.
Поступак признавања страних судских и арбитражних одлука покреће се приједлогом овлаштеног субјекта (странка у поступку или њен универзални или сингуларни насљедник).

Уз приједлог се треба приложити:

• Оригинална страна судска или страна арбитражна одлука чије се признавање тражи са потврдом надлежног суда, односно другог органа, о правоснажности исте по праву државе у којој је донесена или овјерена копија истих,
• Пријевод одлуке од стране судског тумача са листе тумача,
• Извод из матичне књиге рођених, ако се ради о признању страних судских одлука о разводу брака,
• Доказ о уплати судске таксе а према Закону о судским таксама БПК-а Горажде.

За признавање и извршење страних судских и арбитражних одлука мјесно је надлежан суд на чијем подручју треба спровести поступак признавања односно извршења.
За признавање страних судских и арбитражних одлука мјесно је надлежан суд на чијем подручју треба провести поступак признања односно извршења.
Надлежност Кантоналног суда да одлучује о признању одлука страних судова, страних трговачких судова и страних арбитража одређена је Законом о судовима у ФБиХ („Сл. новине  ФБиХ“ број: 38/05).
Поступак признавања се проводи по одредбама Закона о ванпарничном поступку, у којем се сходно примјењују одредбе Закона о парничном поступку, ако законом није другачије одређено, као и Закон о рјешавању сукоба Закона са прописима других земаља („Сл. новине СФРЈ“ 43/82, 72/82), те Уредбе са законском снагом о признавању и примјени савезних закона који се у БиХ примјењују као републички прописи („Сл. новине РБиХ“ број: 2/92).

Надлежни суд одбиће признавање стране судске одлуке у слиједећим случајевима:

• Ако се поводом приговора лица против кога је та одлука донесена утврди да то лице није могло учествовати у поступку због неправилности у поступку (због тога што му позив, тужба или рјешење којим је започет поступак није било лично достављено, односно што уопште није ни покушано лично достављање. Осим ако се на било који начин упустио у расправљање о главној ствари у првостепеном поступку),
• Ако у односној ствари постоји искључива надлежност суда или другог органа Босне и Херцеговине, ако тужени тражи признавање стране судске одлуке која је донесена у брачном спору или ако то тражи тужилац а тужени се не противи, искључива надлежност суда Босне и Херцеговине није сметња за признање те одлуке,
• Ако је у истој ствари суд или други орган Босне и Херцеговине донио правоснажну одлуку или ако је у Босни и Херцеговини призната нека друга страна судска одлука која је донесена у истој ствари, и то до правоснажног окончања парнице,
• Ако је у супротности са основама друштвеног уређења утврђеним у Уставу Босне и Херцеговине,
• Ако не постоји узајамност. Постојање узајамности у погледу признавања стране судске одлуке претпоставља се док се супротно не докаже, а у случају симње у постојање те узајамности, објашњење даје орган управе надлежан за правосуђе. Непостојање узајамности није сметња за признање стране судске одлуке донесене у брачном спору и у спору ради утврђивања и оспоравања очинства или материнства, као и ако признање или извршење стране судске одлуке тражи држављанин Босне и Херцеговине.

У случајевима да је по поднијетом приједлогу за признавање стране судске одлуке боравиште противника предлагача непознато, а нема пуномоћника (нпр. Признавање страних судских одлука о разводу брака), примјењују се одредбе Закона о парничном поступку о постављању привременог заступника. Трошкове овог поступка претходно треба да предујми предлагач.
Против рјешења о признавању односно извршењу одлуке странке могу изјавити жалбу у року од 15 дана од дана достављања рјешења, о којој одлучује другостепени суд.
По донијетој одлуци било би допуштено и вођење поступка за повраћај у пређашње стање, ако и понављање поступка.

Арбитражом се сматра рјешење спора између двије или више странака од стране зтреће особе (арбитра) који своја овлаштења изводи из споразума странака и чија је одлука за њих обавезна. Арбитражном одлуком треба сматрати како одлуку ад хоц (од случаја до случаја) тако и одлуку институционе арбитраже.

Арбитражном одлуком у смислу одредбе чл. 97. Закона о рјешавању сукоба закона са прописима других земаља у одређеним односима треба сматрати одлуку коју је у одређеном правном питању донијело тијело које по праву мјеродавном за ту одлуку има значење и која по том праву може постати коначна и извршна.

Да би се признала и извршила арбитражна одлука потребно је:

• Да је странка која тражи признање и извршење уз приједлог поднијела изворну одлуку арбитраже или њен овјерен препис и изворни уговор о арбитражи или  његов овјерен препис,
• Ако признање и извршење арбитраже нису састављени на језику који је у службеној употреби суда пред којим се покреће поступак за признање и извршење те одлуке, странка која тражи признање и извршење те одлуке мора поднијети превод њиховог овлаштеног преводиоца.

Признавање и извршење стране арбитражне одлуке одбиће се у слиједећим случајевима:

• Ако се утврди да се по праву Босне и Херцеговине предмет спора не може подврћи арбитражи,
• Ако постоји исклучива надлежност суда или другог органа Босне и Херцеговине,
• Ако би признање и извршење одлуке било у супротности са основама друштвеног уређења утврђеним Уставом Босне и Херцеговине,
• Ако се утврди да не постоји узајамност,
• Ако уговор о арбитражи није закључен у писаном облику, односно размјеном писма, телеграма или телепринтерских саопштења,
• Уговор о арбитражи није пуноважан,
• Странка против које се тражи признавање и извршење одлуке није била уредно обавијештена о именовању арбитра или о арбитражном поступку или јој је из неког другог разлога било онемогућено да се служи својим правом у поступку,
• Уколико састав арбитражног суда или арбитражни поступак нису били у складу са одредбама уговора о арбитражи,
• У случајевима кад арбитражни суд прекорачи границе свог овлаштењаодређене уговором о арбитражи,
• Одлука још није постала коначна и извршна за странке или ако је одлуку поништио или обуставио надлежни орган државе у којој је донесена, и
• Изрека арбитражне одлуке је неразумљива или противрјечна.