Окружно јавно тужилаштво Бањалука, у данашњем организационом облику, основано је Законом о јавним тужилаштвима Републике Српске („Службени гласник“ РС 69/16) и са својом  подручном канцеларијом у Мркоњић Граду, територијално покрива 15 општина Републике Српске (Бањалука, Мркоњић Град, Шипово, Рибник, Прњавор, Лакташи, Кнежево, Градишка, Србац, Котор Варош, Челинац, Језеро, Источни Дрвар, Дринић, Купрес у РС), на којем простору, према незваничним подацима, живи око 420.000 становника.

            Улога тужилаштва у правном систему Републике Српске најбоље је дефинисана чланом 2. Закона о јавним тужилаштвима РС („Службени гласник“ РС број:69/16), у којој је речено да су тужилаштва самостални државни органи, који у оквиру прописаних  права и дужности, предузимају законом одређене мјере у погледу откривања и гоњења  учинилаца кривичних дјела и улажу правне лијекове ради заштите законитости. Надлежност тужилаштва уже и прецизније је одређена чланом 43. Закона о кривичном поступку РС, у којој је речено да је основно право и дужност тужиоца откривање и гоњење учинилаца кривичних дјела.

     Из ових дефиниција произилази, да је тужилаштво државни орган, који има искључиво право на кривично гоњење лица за које постоје основи сумње да су починила неко кривично дјело.

    Реформа правосуђа, проведена 2003. године, осим организационих промјена како судова, тако и тужилаштава, измијенила је укупно кривично законодавство у БиХ – РС, на начин да је умјесто европског-континенталног права, које је до тад примјењивано у пракси наших правосудних органа, уведено тзв. англосаксонско право, односно адверсарни систем који је и данас у пракси домаћих правосудних органа па тако и тужилаштва. Једна од највећих новина је чињеница да данас тужилац води истрагу у односу на ранији систем када је то чинио истражни судија, а што је за посљедицу имало повећање ефикасности кривичног поступка, без обзира на чињеницу да је тужилац добио обавезу више у односу на ранији систем. И други институти уведени прије свега новим Законом о кривичном поступку, али и другим законима и подзаконским актима утицали су на брже и ефикасније провођење кривичног поступка због чега је оцјена, нас из тужилаштва, у односу на проведене реформе, позитивна. Примјера ради, институти казненог налога, споразума о признању кривице, читавог сета мјера код малољетних извршилаца кривичних дјела дају нам за право на овакав закључак.

     Тужилац пред судом, као државни орган, заступа државу и њене интересе али и интересе оштећених грађана (тужилац је адвокат оштећених), али исто тако води рачуна и о правима осумњичених, односно оптужених лица трудећи се да истинито и цјеловито утврди стање ствари у сваком случају, обезбиједи доказе који терете осумњиченог, односно оптуженог, али исто тако утврди и оне чињенице које му иду у прилог имајући при том стално на уму претпоставку невиности, односно да се свако лице сматра невиним док се правоснажном судском пресудом не утврди његова кривица и одговорност.

    Своје дјеловање тужилац заснива на ауторитету функције које обавља и свом личном ауторитету, кога искреним и законитим радом, изграђује читав свој радни вијек или боље речено читав живот, имајући на уму да су правда и правичност и досљедна примјена закона истинска начела којима сваки тужилац стреми, по којима ради али и живи. Тако ће бити и у будуће. 

                                                                                                                              Главни окружни јавни тужилац

                                                                                                                                        Младен Митровић