• logo
  • osnovna stranica
  • Odjel za sudsku dokumentaciju i edukaciju

    Idi na sadržaj
    BosanskiHrvatskiSrpskiСрпскиEnglish

    Šćepanović protiv Bosne i Hercegovine

    27.01.2023.

    Šćepanović v. Bosnia and Herzegovina, (br. 21196/21), 15.11.2022.

    Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je 15.11.2022. godine objavio presudu u predmetu Šćepanović protiv Bosne i Hercegovine kojom je utvrdio kršenje prava aplikanta na porodičan život iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u postupku potvrđivanja odluke kojom su Služba za poslove sa strancima i Ministarstvo bezbjednosti BiH otkazali aplikantu dozvolu boravka i naredili njegovo protjerivanje sa teritorija Bosne i Hercegovine na osnovu procjene Obavještajno-sigurnosne agencije da aplikant predstavlja prijetnju nacionalnoj bezbjednosti.

    Razmatrajući okolnosti predmetnog slučaja koje se odnose na način postupanja i odlučivanja nadležnih organa uprave, Ministarstva bezbjednosti BiH i Suda BiH, Evropski sud nije doveo u pitanje da je Sud BiH potpuno nezavisan sud koji razmatra sve dokaze na kojima se zasniva naredba o protjerivanju, te formira svoj nezavisan stav o tome da li je odluka Ministarstva ispravna. U tom smislu, naročito je cijenio činjenicu da je Sud BiH nadležan da preispita i, ako je potrebno, odbaci tvrdnju Ministarstva bezbjednosti da dotična osoba predstavlja prijetnju nacionalnoj bezbjednosti.

    Međutim, Evropski sud je utvrdio da u predmetnom postupku pred Sudom BiH ni aplikant, ni njegovi advokati nisu bili u mogućnosti da utvrde ni najmanje činjenične razloge za njegovo protjerivanje. Posebno je istaknuto da u Bosni i Hercegovini ne postoje specijalizovani advokati koji imaju relevantno ovlaštenje za pristup povjerljivim dokumentima u spisima predmeta koji nisu dostupni dotičnim licima kako bi se osigurala kontradiktornost postupka i sve procesne garancije koje štiti Konvencija. Evropski sud je stoga zaključio da, iako su aplikantu u sporu pred Sudom BiH date određene procesne garancije protiv proizvoljnosti, te garancije nisu bile adekvatne i dovoljne da zadovolje procesne zahtjeve člana 8. Konvencije.

    Presuda Evropskog suda je konačna s danom donošenja 15.11.2022. godine i od tog dana se računaju svi rokovi za njeno izvršenje. Prema članu 46. stav 1 Konvencije, Bosna i Hercegovina je obavezna da se povinuje svim obavezama koje proizilaze iz konačne presude Evropskog suda, te da pod nadzorom Kominiteta ministara Vijeća Evrope, primijeni odgovarajuće generalne i individualne mjere kako bi osigurala punu implementaciju obaveza i standarda koji proizilaze iz konačne presude Evropskog suda.

    Koje su to generalne i individualne mjere, kao i sve detalje predmeta možete vidjeti u priloženom prevodu presude.

    Prikazana vijest je na:
    Obavijest o preuzimanju sadržaja
    Napomena: U slučaju preuzimanja vijesti istu preuzeti u integralnom obliku uz navođenje izvora informacije.
    463 PREGLEDA
    Kopirano
    Povratak na vrh

    Šćepanović protiv Bosne i Hercegovine

    27.01.2023.

    Šćepanović v. Bosnia and Herzegovina, (br. 21196/21), 15.11.2022.

    Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je 15.11.2022. godine objavio presudu u predmetu Šćepanović protiv Bosne i Hercegovine kojom je utvrdio kršenje prava aplikanta na porodičan život iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u postupku potvrđivanja odluke kojom su Služba za poslove sa strancima i Ministarstvo bezbjednosti BiH otkazali aplikantu dozvolu boravka i naredili njegovo protjerivanje sa teritorija Bosne i Hercegovine na osnovu procjene Obavještajno-sigurnosne agencije da aplikant predstavlja prijetnju nacionalnoj bezbjednosti.

    Razmatrajući okolnosti predmetnog slučaja koje se odnose na način postupanja i odlučivanja nadležnih organa uprave, Ministarstva bezbjednosti BiH i Suda BiH, Evropski sud nije doveo u pitanje da je Sud BiH potpuno nezavisan sud koji razmatra sve dokaze na kojima se zasniva naredba o protjerivanju, te formira svoj nezavisan stav o tome da li je odluka Ministarstva ispravna. U tom smislu, naročito je cijenio činjenicu da je Sud BiH nadležan da preispita i, ako je potrebno, odbaci tvrdnju Ministarstva bezbjednosti da dotična osoba predstavlja prijetnju nacionalnoj bezbjednosti.

    Međutim, Evropski sud je utvrdio da u predmetnom postupku pred Sudom BiH ni aplikant, ni njegovi advokati nisu bili u mogućnosti da utvrde ni najmanje činjenične razloge za njegovo protjerivanje. Posebno je istaknuto da u Bosni i Hercegovini ne postoje specijalizovani advokati koji imaju relevantno ovlaštenje za pristup povjerljivim dokumentima u spisima predmeta koji nisu dostupni dotičnim licima kako bi se osigurala kontradiktornost postupka i sve procesne garancije koje štiti Konvencija. Evropski sud je stoga zaključio da, iako su aplikantu u sporu pred Sudom BiH date određene procesne garancije protiv proizvoljnosti, te garancije nisu bile adekvatne i dovoljne da zadovolje procesne zahtjeve člana 8. Konvencije.

    Presuda Evropskog suda je konačna s danom donošenja 15.11.2022. godine i od tog dana se računaju svi rokovi za njeno izvršenje. Prema članu 46. stav 1 Konvencije, Bosna i Hercegovina je obavezna da se povinuje svim obavezama koje proizilaze iz konačne presude Evropskog suda, te da pod nadzorom Kominiteta ministara Vijeća Evrope, primijeni odgovarajuće generalne i individualne mjere kako bi osigurala punu implementaciju obaveza i standarda koji proizilaze iz konačne presude Evropskog suda.

    Koje su to generalne i individualne mjere, kao i sve detalje predmeta možete vidjeti u priloženom prevodu presude.