ДАМЈАН КАУРИНОВИЋ, Предсједник Апелационог суда Брчко дистрикта БиХ

ВЕЛИБОР МИЛИЋЕВИЋ, Стручни сарадник у Апелационом суду Брчко дистрикта БиХ

ПРИТВОР НАКОН ИЗРИЦАЊА ПРЕСУДЕ

 НАЦИОНАЛНИ И МЕЂУНАРОДНО ПРАВНИ СТАНДАРДИ

Увод

Мјере процесне принуде које се примјењују према осумњиченом односно оптуженом су најразноврсније, јер су они основни кривичнопроцесни субјекти, а без њиховог присуства није могуће водити и успјешно завршити кривични поступак. Позитивно кривичнопроцесно законодавство у БиХ у оквиру мјера за обезбјеђење присуства осумњиченог односно оптуженог прописује неколико врста мјера процесне принуде: довођење, мјере забране (забрана напуштања боравишта и забрана путовања, забрана предузимања одређених пословних активности или службених дужности, забрана посјећивања одређених мјеста или подручја, забрана сатајања са одређеним особобама, наредбу да се повремено јавља одређеном државном органу и привремено одузимање возачке дозволе) и притвор. Наведеним мјерама процесне принуде ограничавају се различита људска права и основне слободе осумњиченог односно оптуженог, па и права из каталога права која прописује Устав БиХ у члану ИИ став 3. као нпр.: право на личну слободу и сигурност из тачке (д), право на слободу кретања и пребивалишта из тачке (м), слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима из тачке (и) итд. 

Притвор је најтежа и најкомплекснија мјера обезбјеђења присуства осумњиченог односно оптуженог ради несметаног вођења кривичног поступка. Предмет овог рада је анализа института притвора након изрицања пресуде у домаћем и међународном праву односно законско рјешење у Закону о кривичном поступку Брчко дистрикта БиХ (у даљем тексту ЗКП БДБиХ) и конвенцијски стандарди садржани у члану 5. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту ЕКЉП).

Цијели текст у ПДФ формату можете преузети овдје